Smak sveta

Probudila me jutros strašna noćna mora

sanjala sam da me juri lisica

žgoljava je i jedva se kreće

ali uporno ide za mnom 

kao da hoće da mi saopšti nešto

mnogo važno

nešto od tolike važnosti

da cele noći juri uličicama za mnom

i šapuće nekim nerazumljivim jezikom

prošla sam kroz neke uzane uličice

pored kafea gde se služi najbolja kafa

pijem je redovno

ima ukus nekog starog parfema

što bi rekla moja cimerka

ili na omekšivač

nikad nismo sigurne

zatim sam se zavukla u park

gde sumnjivi likovi šetaju 

i nude prolaz u nove dimenzije

po neki pacov protrči pod nogama

u potrazi za plenom

ovo je grad pacova

sigurna sam

oni vladaju kada mi spavamo

posle nekog vremena čujem lisicu kako korača ka meni

nanjušila me

ne odustaje

nemam drugog izbora osim da nastavim dalje

ovoga puta pravac metro

ne može biti brža od metroa

sigurna sam da ću je izgubiti negde u hodnicima

uh

umakla sam

sada mogu da odahnem

u mislima mi je ona kafa

mogla bih da sutra navratim do kafea

poneću i neku dobru knjigu

onda će brige da nestanu

eto nje

ulazi na sledećoj stanici

tamo gde se ukrštaju istok i zapad

odlučno kaska 

oči su joj sada pune suza

i meni ništa nije jasno

i plašim se

i htela bih da plačem

i da pozovem u pomoć

ali nema nikog oko mene

prošla je ponoć

povlačim se lagano ka zadnjem delu vagona

kako bih bila bliže izlazu

na sledećoj stanici izlazim

i onda trčim koliko me noge nose

pa ću prići nekom i potražiti pomoć

ali ne

veče je imalo drugačije planove

lisica me stiže

skoči na mene i šapnu mi

"Budi se, shvati, vreme te neće čekati."

I tako se ja trznuh iz sna

već je počelo da sviće

tmurni oblaci svili su se nad gradom

uskoro će kiša

veverica me posmatra sa drveta

kao i svakog jutra

i tako započinje svaki dan

uz arapsku kafu i dobro jutro

a kroz šapat stalno se ponavlja

budi se, shvati...

budi se, shvati...

pacovi će nas jednom sve porobiti

i zavladati zemljom