Kost i meso

Ratnicima se nazivamo
borimo se za uzvišenu ljubav
a samo od nje strepimo
snaga nam svakim danom
postaje sve veća
ali se ljudskost smanjuje
gde god dodirneš prstom
to se pretvara u prah
sećanja blede na ono što smo mogli biti
ali i dalje hrlimo ka uzvišenosti
i dalje strepimo pred jačima
gajimo iluziju svemoći
a slepi smo pred ljudskim
nemoj da nas grliš
smrznućeš se od hladnoće
jer iz srca ne izvire toplota
već izvitoperenost duha
koji u potrazi za srećom
samo dublje tone u mrak
jer nisu nas rodili da bismo bili svetlost
već da bismo je otimali od drugih
i njome svetleli sebi put
auteničnu radost ne možemo osetiti
niti te suze koje liju su stvarne
sve je predstava
još jedan čin
u kome je budala onaj koji gleda
i veruje da to može biti
stvarnost je da smo zlo
ubačeno u kosti i meso
iako struji vrela krv
ne bi mogla zagrejati nikog
sami se smrzavamo od sebe
pred uzvišenim ne klečimo
pljujemo na ono što je prirodom dato
a rukom stvoreno uzdižemo u božansko
nismo stvoreni za veliko
već u svom ništavilu tonemo
sve dublje i dublje
dok jednom ne dotaknemo ponor
svojim modrim kolenima.