Drveće

Šta te veže za ovaj život?

Zemlja na kojoj si se rodio

pustio prve korake

i poderao kolena

brazde koje su pravile žuljeve

svakog dana

i miris listova duvana

mesto na kom si pustio korenje

i poljupce

mesto gde su rasla tvoja deca

i njihova deca.

Da li je to mesto kom se vraćaš

onda kada se cipele izližu od kilometara

vruća sukana pita

i svi mi okupljeni oko nje.

Gde je naš dom?

Tamo gde su izborane ruke

uvek tu da pruže zagrljaj

i utehu od sveta.

Gde si bio dosad?

Na kakve te je probe život stavljao?

Nema važnosti,

jer sada si ovde,

gde se sreću prošlost i budućnost,

juče i sutra.

Ovde vreme ne postoji,

dozvoljeno je da budeš svoj,

plačeš i smeješ se.

Tamo gde si sada

krošnje su visoke

i sve miriše na višnje.

Tamo gde si sada

nema umora.

Milogledna,

što ne pođeš sa nama,

ovde si sama.

Ne, meni je ovde dom,

ovde je moje cveće

i moje drveće.